Kuper: Beograd nije spreman da nastavi dijalog

управо договорио, али и оно што нам тек следи: успостављање децентрализоване (по Ахтисаријевом плану) општине Северна Митровица, суд у Митровици који ће радити по косовском правном систему… (10PRISTINA44 од 27. јануара 2010). Шта све Тадићев Београд има да уради, заправо, набројано је у демаршу заведеном под ознаком 10STATE9661, 30. јануар 2010. У 8 тачака, од Београда се у прве две тражи да одустане од резолуције која позива на нове преговоре о статусу Косова, понавља подршка ЕУ аспирацијама Србије али под условом да Србија „превазиђе питање Косова“, позива Београд да престане да лобира против признавања косовске...

независности и подстиче да се ангажује на решавању практичних питања, истиче се потреба за коегзистенцијом Србије и Косова, омогућавање Косову да учествује на међународним скуповима под сопственим ознакама, и подсећа да Србија зарад својих ЕУ тежњи мора да покаже да уме да изгради и одржи добросуседске односе…И, као што нам је и познато, тако је у међувремену и учињено. Уместо преговора о статусу Косова под окриљем УН, са Косовом смо почели да преговарамо о практичним питањима. Штавише, под окриљем статусно неутралног Роберта Купера који је у име ЕУ, како показује 07BRUSSELS3465, са Американцем Данијелом Фридом учествовао у координирању проглашења независности Косова…

Шта даље, пошто су српске власти учиниле оно што је од њих захтевано, и по узору на две Немачке активно прихватиле независност Косова? Да ли је тиме аждаја намирена? Не. 10BRUSSELS85, од 26. јануара 2010: „Француска је рекла да ‘међунемачки’ модел може да буде само привремено решење, и да морамо јасно да ставимо до знања Србији да неће моћи да уђе у ЕУ без признавања Косова. Велика Британија је сугерисала да би било кључно да се то угради као услов у раној фази уласка у ЕУ. (…) Француска је рекла да је међусобно признање циљ, и да ми треба да посаветујемо Владу Косова да у преговоре уђе схватајући да је то циљ.“